Pratite nas

Nema proizvoda u Korpi.

VINARIJA Sokolov Zamak

Degustacija vinaDegustacija vina – kako gledati na vino

Degustacija vina – kako gledati na vino

Ne postoji pravi ili pogrešan način degustacije vina. To je jednostavno – sviđa vam se ono što pijete ili ne volite ono što pijete? Ipak, postoji formalni način degustacije vina koji otkriva više o vinu u vašoj čaši, čak i pre nego što počnete da ga pijete. Svesni smo da ova metoda degustacije može biti zastrašujuća, pa ćemo vam to razdeliti, uz potpuni osećaj ugodnosti i samopouzdanja ukoliko se odlučite da koristite ovu metodu. To je tako jednostavno kao: pogled, vrtlog, miris i gutljaj.

Kako i zašto degustiramo vino
Metoda degustacije je jednostavna, kao pogled, vrtlog, miris i gutljaj.

Prvi korak u degustaciji vina događa se pre nego što stvarno probate vino. Kada se vino prvi put uliva u vašu čašu – pre nego što zavrtite čašu, pomirišete ga ili pijete – samo pogledajte. Razlog zbog kojeg gledate vino je da dobijete osećaj njegove boje, jer vam boja vina može mnogo reći o vinu koje ćete piti. Pri tome, mnogi vole da drže čašu vina na beloj pozadini, jer vam to pomaže da lakše vidite nijansu boje. Zašto nam je stalo do boje? Prvo što treba zapamtiti je da boja vina dolazi iz kontakta sa kožicom grožđa nakon soka grožđa. Što duže vino dođe u kontakt sa kožicom, to će one više davati svoju boju vinu. Budući da kožice grožđa imaju puno svojih karakteristika, baš kao što korica narandže ima čistiji narandžasti ukus, ili koža jabuke sadrži više vlakana nego mesa, što je duže koža grožđa u kontaktu s vinom, on daje više svojih karakteristika.

KRENIMO SA BELIM VINOM
Prvo pogledajte nijansu žute. Da li je žuta vrlo lagana i svetla, približava se bistroj, ili je žuta duboka i puna, da se gotovo približava boji slame? Lagana i svetla bela vina koja ste videli imali su minimalan kontakt s kožicom grožđa i obično su hrskava i osvežavajuća, poput limunade, vrućeg letnjeg dana. Obično ova vina nisu sazrela u hrastovoj buradi. Ako je vino tamnije i dublje žute boje, onda je to obično dobar znak da je vino sazrelo u hrastovoj bačvi. Imaće mekši ukus i biće mnogo punija i bogatija.

SADA PREĐIMO NA CRVENO VINO
Pri ispitivanju crvene boje kao kod bele važe isti koraci. Započnite gledanjem nijanse crvenog vina u vašoj čaši. Ako je vino svetlosmeđe, čak se približava ružičastom, trebalo bi imati ukus laganog i svetlog. Možda je čak i malo oporog ili „svežeg“ ukusa, a to je zato što je vino svetlije, tu je manja verovatnoća da je ikad bilo u hrastu, a hrast je ono što pomaže u omekšavanju vina. Kako nijansa crvenog vina postaje tamnija i tamnija, približavajući se bojama kestena i ljubičastoj, crveno će postati mnogo jače i bogatije. Ove vrste crnog vina su one na koje mislite kada pomislite na crveno vino i biftek, a što je tamnija i dublja boja, duže su proveli stareći u hrastovoj bačvi. Sada kada ste stručnjak za ispitivanje i razumevanje boje vina koje ćete piti, vreme je da zavrtite čašu.

Beška, Srbija / Osnovano 2010'

Vinarija „Sokolov zamak“ je porodična vinarija smeštena na južnim padinama Fruške gore u Beški. Naši vinogradi, površine od oko 70 hektara, u jutarnjim satima su najosunčaniji, što im daje posebnu aromu, pun ukus i tračak sunca zarobljenog u čaši. Budite deo naše porodice, dođite da zajedno slušamo vinograde kako rastu.

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *