VINARIJA Sokolov Zamak

U sedamnaestom veku na jugozapadu Francuske došlo je do slučajnog uzgoja između crvene biljke Cabernet Franc i bele biljke grožđa Sauvignon Blanc, čime je rođeno najpopularnije grožđe među američkim vinogradarima: Cabernet Sauvignon.

Cabernet sauvignon je sorta crvenog grožđa poznata po svojoj gustoj i izdržljivoj kožici i otpornosti vinove loze. Nakon uzgoja grožđa, sorta Cabernet Sauvignon počela je da se usvaja u delovima Francuske od strane vinara koji traže trajnije biljke koje se relativno lako uzgajaju, a grožđe je pronašlo svog prvaka u regionu Bordeaux.

U stvari, nije dokazano da je Cabernet Sauvignon nastao od Cabernet Franca i Sauvignona Blanca sve do 1996. od strane istraživača vina Univerziteta u Kaliforniji, Davis.

Bordeaux vinari voleli su zdravu razinu grožđa tanina, što je značilo da bi vino moglo evoluirati u boci dugi niz godina. Takođe su utvrdili da je neverovatno dobro reagovao na odležavanje u hrastu, jer je hrast donosio nove lepe arome. Rezultat je bilo vino punokrvno sa srednjim nivoom kiselosti, koje je bilo fantastično za piće uz hranu. Kako su počeli da se igraju sa sortnim, počeli su ga mešati sa drugim grožđem kao što je Merlot, i stvorili najpoznatiju svetsku vinsku mešavinu: Bordeaux mešavinu.

Kako se Bordeaux mešavina vina razvila u jedno od najpoznatijih i najomiljenijih vina na svetu, Bordeaux se širio širom sveta, a sa štampom za Bordeaux prelazi u u grožđe Cabernet Sauvignon. Kako se ime grožđa širilo, a sve više ljudi širom sveta počelo je da ga uzgaja, mnogi su počeli da zovu Cabernet Sauvignon velikim kolonizatorom, jer je postalo jedno od najrasprostranjenije vinove loze u svetu, sve dok ga Merlot nije preuzeo tokom devedesetih.

Pored uspeha u Bordeaux, reputacija Cabernet Sauvignon je još više porasla kada je zasađena u Kaliforniji. Od 1976. kalifornijski Cabernet Sauvignon lansiran je u svet i počeo je da se naručuje uz bifteke širom sveta.

Kao vino, Cabernet Sauvignon poznat je po svojoj tamnoj boji, celoj strukturi i sadržaju alkohola preko 13,5%, pri čemu većina Cabernet Sauvignon, posebno onih iz mesta kao što su Kalifornija, Australija i Čile, ima više od 14,5%, a ponekad čak i ide preko 15% alkohola. Vino je suvo (nije slatko) i ima zdravu razinu tanina, zbog čega vam se usta isušuju kada ga pijete. Mnogi ljudi koji piju Cabernet Sauvignon kažu da uvek imaju ukus zelenog bibera u ustima, zajedno sa duvanom, i tamnim voćem poput trešanja, uz nagoveštaj vanile koja potiče od starenja vina u hrastovom buretu.

Cabernet Sauvignon je vino koje treba piti uz hranu s obzirom na kiselost, tanine i alkohol. Ne mislimo da postoji teško i brzo pravilo za piće vina uz hranu. Pijete vino koje volite uz hranu koju volite da jedete, ali Cabernet Sauvignon je definitivno vino koje ide bolje sa hranom, nego bez nje, kao što samo po sebi može biti neodoljivo.